Sarmizegetusa (tracansko-dacanski: „zermi"- visok, „zeget“- tvrdjava) je bio naziv za najvaznije vojno, religijsko i politicko srediste anticke Dacije. Izgradjen je u 1. veku p.n.e. kao tvrdjava na vrhu 1.200 m visoke planine i predstavljao je (zajedno sa jos 6 utvrdjenja u okolini danasnjeg grada Orastie) jezgro odbrambenog sistema od napada Rimljana. Sarmizegetusa je svoj vrhunac dozivela krajem 1. i pocetkom 2. veka za vreme vladavine kralja Decebala (cija se statua uklesana u steni moze videti u Djerdapskoj klisuri). Godine 106. grad je napao i osvoijo rimski car Trajan. Dacanska prestonica je tada razorena, a Trajan je 40 km zapadno podigao novo naselje kao srediste rimske Dacije pod imenom Ulpia Traiana Sarmizegetusa.
Danas se na mestu Sarmisedjituze Redjije mogu videti ostaci zastitnih zidova, poplocana ulica i ostaci hramova za koje se ne zna sa sigurnoscu sta tacno prestavljaju pa drevni dacanski grad porede sa Stonehenge u Engleskoj ili ga nazivaju rumunski Machu Picchu. Objekat koji cine kamene ploce poredjane u krug nazivaju Solarni disk i pretpostavlja se da je to bio suncani sat. Postojao je vodovod koji je sacuvan i vidi se, a na jednom mestu koje je verovatno tada bilo bolnica arheolozi su pronasli hirurske instrumente. Pored toga sto su dobro vladali gradjevinom i obradom gvozdja Dacani su se bavili vojnom strategijom, matematikom i astronomijom. Rimljani su ih prvo smatrali varvarima, no kada su ih bolje upoznali promenili su misljenje. Misterija je i transport kamenih blokova na tako nepristupacnom mestu, a od kojih su neki koji cine zastitni zid teski preko 3 tone, kada se zna da u regionu ne postoji takav materijal.
Hramovi su gradjeni andezitom, kamenjem vulkanskog porekla koje je aktivno, zraci i kazu da boravak blizu njega pozitivno deluje na ljudsko energetsko polje. Bas sam i sreo tamo jednu zenu koja je lezala i jednog coveka koji je bosih nogu setao unutar centralnog hrama. Pod zastitom je UNESCO a negde sam procitao da to mesto cuva vojska, ali ja je tamo nisam video. Inace je sigurno najveca vukojebina u kojoj sam bio u mojim posetama Rumuniji. Put vodi od grada Orastie 30 kilometara kroz retka ali zivopisna sela, pa onda jos 18 kilometara (ili sat vremena voznje) po zemljanom putu kroz brda i sume. Pocetkom Jula je bilo vruce kao i kod nas +35°C, a na vrhu mi je termometar u autu pokazo prijatnih +16.5°C u hladu.
photo(c)sasarepic, Juli 2012
