Muzej Kaspara Hausera u Ansbahu u Nemacku
Kaspar Hauser se pojavio 26.maja 1828. na ulici u Nirnbergu. Imao je tada 16 godina. Bio je obucen u staru, iscepanu odecu i u ruci je drzao pismo. Prvi je na njega naleteo jedan nirnberski zanatlija i primetio je da je decak izgubljen i da ne ume da govori. Ubrzo je privukao paznju ljudi i videvsi da je pismo koje je grcevito stezao u ruci adresirano na kapetana 4. eskadrona 6. konjicke regimente, zajedno su poveli decaka tamo. Kada se kapetan pojavio decak je pruzio pismo i progovorio nekoliko reci "Zeli biti vojnik kao i tata" i "Konj, konj". Kapetan je procitao pismo, odnosno dva pisma, u kojem se moli da ga primi u vojsku, jer covek koji se brinuo o njemu ne moze to vise da cini, a ako to ne zeli, moze slobodno da ga obesi. U drugom pismu su reci njegove majke, koja kaze da je rodjen 30. april 1812 i da mu je otac bio konjanik u vojsci. Decaka su odatle poslali u policijsku stanicu gde su policijski sluzbenici napravili protokol o njemu i dali mu da potpise sa jednom uobicajenim X. Umesto toga decak je napisao reci, KASPAR HAUSER, a na sva ostala pitanja odgovarao je sa: "Ne znati" i ubrzo se rasplakao.
Posmatrajuci ga zakljucili su da je decak dugo ziveo u izolaciju i da nije imao kontak sa ovozemaljskim svetom. Videvsi plamen svece, decak je poleteo da ga uhvati, a kada se opekao bolno je vrisnuo. Gledajuci sat na zidu, krenuo je da ga oponasa i da se klati, a miris hrane iz druge prostorije ga je razdrazio poput gladne zivotinje. Kada su mu ponudili sunku i pivo, odmah je sve ispljunuo, ali kada su mu doneli hleb i vodu grcevito je stezao tu hranu i jeo.
Decaka su smestili u zatvor, gde je nastavio da se ponasa kao sestogodisnjak, ali je veoma brzo poceo da uci da govori i ubrzo je ispricao sta mu se dogodilo.
Kaspar je rekao da je vecinu svog zivota, onosno 12 godina proveo u mracnoj prostoriji velicine 2x1x1,5 metara u kojoj je bila samo slamarica i mala igracka drveni konjic. Ziveo je u skoro potpunom mraku, samo je sedeo i hranio se hlebom i vodom koju mu je neko dostavljao. Ponekad bi ga omamili i uspavali da bi ga presvuki, okupali i osisali. Prvi kontakt sa ljudima je imao malo pre no sto ce se pojaviti u Nirnbergu. Covek koji je pazio da ga decak ne vidi, naucio ga je da napise svoje ime i reci "Zelim biti vojnik kao i tata." Nakon toga jedne noci ga je taj covek izneo napolju i poneo sa sobom. Decak se ubrzo onesvestio i sledece cega se seca je jutro kada se nasao na ulicama Nirnberga.
Nako toga decaka salju kod ucitelja Friedricha Daumera koji pocinje da se brine o njemu i njegovoj socijalizaciji. Samo nekoliko nedelja je bilo potrebno da nauci da pise i cita i imao je veoma lep rukopis, a takodje je pokazao talenat za slikarstvo. Ubrzo je naucio da se koristi i predmetima, sibice, viljusku, noz, cak je naucio svirati klavir, te zbog svog tog iznenadnog napretka pojavila se pretpostavka da je decak plemickog porekla.
Neobicna prica o Hauzeru se veoma brzo prosirila citavom Evropom. Postao je novinska senzacija, prozvali su ga "Dete Evrope" i mnogi su se zainteresovali za njega. Pojavila su se razna nagadjanja ko je on, a najzanimljivije je bilo ono koje ga je povezivalo sa porodicom velikog vojvode od Badena, a u prilog tome isle su decakove crte lica i maniri koje je brzo stekao. Ako je tako, njegovi roditelji su bili veliki vojvoda od Badena Karl Ludwig Friedrich i Stéphanie de Beauharnais, koja je bila Napoleonova usvojena cerka. Oni su zaista izgubili jednu musku bebu od mesec dana starosti, a kasnije kako nisu imali vise muskih potomaka, presto je preuzeo njegov ujak Leopold I, cija se majka grofica Luise von Hochberg sumnjici da je zamenila, odnosno podmetnula preminulu bebu (dete nekog vrtlara sa groficinog imanja) umesto Kaspara i tako je tron preuzela njena loza. Razlog zasto nisu ubili dete, vec su ga godinama skrivali najverovatnije je bio strah od prokletstva, koje bi ih kako su verovali stiglo. Tako su za Hausera mnogi mislili da je princ, naslednik trona, ali su neki mislili i da je obican prevarant.
17. oktobra 1829. maskirana osoba napada i pokusava ubiti Kaspara sekirom, ali ne uspeva vec mu samo zadaje jednu posekotinu na celu. Nakon toga Kaspar dobija policijsku zastitu i taj dogadjaj je jos vise raspirio glasine da je Kaspar povezan sa vladarskom kucom Baden, te da zato neko zeli da ga ubije. Nakon par meseci Kaspara sele u grad Ansbach kod ucitelja Johana Georga Meyera, gde dobija posao pisara u opstini. U Ansbachu se Kaspar dobro uklopio, kretao se u otmeno gradsko drustvu i bio je zapazen kao veoma dobar plesac, ali neki prisniji odnos sa nekom zenom nije ostvario.
14. decembra 1833. Kaspar Hauzer se pojavio na vratima kuce svog domacina sa smrtnim ubodima noza u stomaku, pao je u postelju i nakon tri dana umro. Ispricao je kako ga je neki stranac namamio u graskom parku, obecavsi da ce mu reci sve o njegovom poreklu, a umesto toga potegao je noz i ozbiljno ga ranio. Policija je odmah posla u park Hofgarten i na mestu zlocina pronasla crnu torbu u kojoj je stajala napisana poruka: "Hauser ce moci da vam kaze kako izgledam, kao i odakle sam i ko sam. Da bih ga postedeo toga posla, reci cu vam sve o sebi...ja sam iz...na bavarskoj granici...na reci...moje ime je MLO..." U poruci su kljucna mesta bila izbrisana i nije utvrdjeno ko je to uradio. Policija je jos primetila da su do mesta zlocina bili tragovi u snegu samo jedne osobe, odnosno Kaspara Hausera. Policijski detektiv Hinel i ucitelj Meyer su bili ubedjeni da je Kaspar samog sebe povredio i pokusavali su da dobiju od mladica takvo priznanje, ali je on uporno sve vreme negirao. Njegove poslednje reci su bile: "Nisam to sebi uradio."
Kaspar Hauser je otisao sa ovog sveta kao sto je i dosao, na misteriozan nacin. Na njegovom grobu u Ansbachu je zapisano "Ovde lezi Kaspar Hauser, zagonetka svojeg doba. Rodjenje mu je nepoznato, a smrt tajanstvena." U gradskom parku Hofgarten, na mestu zlocina podignut je spomenik na kome pise: "Ovde je jedan neznanac, stradao na nepoznat nacin".
1996. na inicijativi casopisa Spigel izvrsena je DNK analiza. Uzet je uzorak krvi sa Kasparovih "unterhosa", koje se nalaze u muzeju u Ansbachu i uporedjen sa DNK uzorkom danasnjih zivih potomaka Astrid von Medinger. Rezlutat je glasio, ne, Kaspar Hauser nije u srodstvu sa kucom Baden. Nakom 5 godina postupak je ponovljenovljen, ali ovog puta je uradjena temeljnija analiza. Umesto da se koristi samo jedan izvor DNK, odlucili su da naprave obimniju usporedbu. U medjuvremenu su naucne metode napredovale, pa je tako postalo moguce za DNK analizu koristiti i znoj ili dlaku. Uzeta su ukupno 6 uzoraka, delovi pramena Kasparove kose, obrisi sa njegovog sesira i delovi krvi sa vec pomenutih "unterhosa". Prvo se vrsila medjusobna usporedba i rezlutat je bio da se uzorci krvi sa pantalona ne poklapaju sa ostalim uzorcima. Tako su zakljucili da pomenute pantalone sa krvavom flekom nisu pripadale Hauseru. Na koji nacin su se nasle medju Hauserovom garderobom, ostalo je nepoznato. Ostali uzorci su zatim ponovo uporedjeni sa potomcima kuce Baden i rezlutat je glasio da se njihov DNK poklapa u 95%, a razlika od 5% moze da se podvede pod mutaciju tokom generacija. Kaspar Hauser, dete Evrope kako su ga nazivali, najverovatnije je bio izgubljeni Princ od Badena.
Foto (c) 2013
Odelo Kaspara Hausera u kojem se kretao po Ansbachu
Sat i torbica za novac
Pramen kose i drvena kutijica za cedulje presvucena ukrasenim kartonom, rucni rad Kaspara Hausera
Kljuc, brava i reza sa Kaspar Hauserovih vrata u Ansbachu
Torbica za novac i raspece iz samrtnicke sobe Kaspara Hausera
Likovno delo Kaspara Hausera
Rukopis Kaspara Hausera
Spisak stvari koje je Kaspar Hauser nosio na sebi na dan napada u Hofgartenu, a koje su istog dana sakupljene, osigurane i na sudjenju koristene. Do 1888. bile su deo sudske arhive, a onda su predate istorijskom udruzenju za njihovu muzejsku arhivu
Kaspar Hauserove dugacke gace koje je nosio na sebi na dan napada i na kojima je ostala mrlja od krvi. Kasnije se utvrdilo da one uopste nisu pripadale Kasparu Hauseru, odnosno da na njima nije njegova krv.
Plakat iz 1974. za Werner Herzogov film Kaspar Hauser - Jeder für sich und Gott gegen alle (Kaspar Hauser - Svako za sebe, a Bog protiv svih) i plakat za verziju 1993. koju je snimio Peter Sehr.
Kaspars Baum, Jaume Plensa 2012
Skulptura Kaspars Baum ili Kasparovo drvo koju je napravio spanski umetnik Jaume Plensa 2012. godine. Do sada sam video nekoliko skulptura tog poznatog umetnika i ova je (mada najmanja od svih, jer on je poznat po svojim megalomanskim delima) na mene ostavila najveci utisak. Tako je nekako usamljena, zagledana u sebe, autisticna, enigmaticna, ostavlja bez odgovora, slicno kao i Hauser.
Od jula do novemba 2013. u starom gadu u Ansbachu bilo je izlozeno ukupno 150 figura Kaspara Hausera, koje ga prikazuju kao umetnika. Obucen u fraku, sa cilindrom na glavi i zagledan u stafelaj na kome su stajali njegovi akvareli. Skulpture su bile visine 110 cantimetara i nisu bile fiksirane za zemlju vec su se mogle slobodno pomerati.
Hofgarten, Ansbach
Spomenik u parku Hofgarten, mestu na kome je stradao Kaspar Hauser.
"HIC OCCULTUS OCCULTO OCCISUS EST XIV. DEC. MDCCCXXXIII"
"Ovde je jedan neznanac, stradao na nepoznat nacin"
Grob Kaspara Hausera na gradskom groblju u Ansbachu. U cvecu je postavljena igracka drvenog konjica.
"HIC JACET CASPARUS HAUSER AENIGMA SUI TEMPORIS IGNOTA NATIVITAS OCCULTA MORS MDCCCXXXIII"
"Ovde lezi Kaspar Hauser, zagonetka svojeg doba. Rodjenje mu je nepoznato, a smrt tajanstvena."
