Veselo Groblje | Cimitirul Vesel
Postoji izreka:"Kad je lep dan i na groblju je veselo", na ovom groblju je svakakav dan veseo... Veselo Groblje se nalazi na samom severu Rumunije u selu Sap'nca (Sapanta). Iako zabaceno u Maramureskim brdima nedaleko od sela, nekih 20 km juzno nalazi se geografski centar Evrope. Godine 1935. drvorezac Joan Patras je nacinio prvi sareni spomenik i ubrzo to postaje trend u selu. Uglavnom su na spomenicima slike naslikane od strane naivnih umetnika, koje prikazuju pokojnika i sta je bio u zivotu, a cesto se mogu videti i motivi vezani za uzrok prerane smrti (najcesce su to saobracajne nesrece, ali i ubistva ili streljanja.) Ispod slika obavezno stoje epitafi koji govore o zivotu pisani na dijalektu i sadrze puno gramatickih gresaka... a neki od njih, naglasavam, jedan mali broj njih opisuju pokojnika na komican nacin. Evo par: "Tu pociva Pancratio Juvenalus...Bio je dobar suprug, dobar otac, ali ocajan elektricar"; "T.J.C. Pocivaj u miru! Sada si u Bozijim Rukama, Boze, pazi na novcanik!"... U Evropi se na smrt gleda sa zaloscu i tugom pa je ovakav vid sahranjivanja jako neobican, no s druge strane, kada se vidi svo to sarenilo i svi ti zivoti i price ljudi, koji su sacinjeni od tuge i srece koja ih je pratila, groblje predstavlja neku vrstu himne i slave zivotu... Danas vazi za jednu od glavnih turistickih atrakcija severne rumunske pokrajne Maramures, a jedno poredjenje na koje sam skoro naleteo na netu naziva ga Analognim Fejsbukom. Sve je tu: plava boja, slike profila, bitni datumi i rodjendani, epitafi kao statusi, dramaticna nepismenost, razni posetioci...kakva slucajnost! ili mozda ne? Kako god, ali ako se taj cirkus zvani fejsbuk nastavi dovoljno dugo postace on jedno veliko "Digitalno groblje" :)
Fotografije su nastale 25.06.2011. Zahvaljujem svojoj prijateljici Oani Indrei na pomoci oko prevoda.
photo(c)2011
Ja sam Jonu od Todiuca. Kad sam bio mali imao sam noj pticu i nosio sam je na glavi. Voleo sam da igram sa dobrom zenom. Da se ne bih stideo, igrao sam samo sa odredjenom zenom i igrali smo oko flase. Kada sam voleo ovaj svet jako, isao sam u Bukurest i uzeo sam prvo mesto u svojoj zemlji. I onda sam otisao i ostavio.
Vredno sam ucio i bio dobar student, a nakon skolovanja nasao sam posao u opstini i tada me je smrt bez milosti spustila u ovo mesto.
Jedan sam od mnogih. Bio sam u secnci od sljiva. Koliko ostanes ovde saznaces o meni da sam bio domacin, glava kuce i ostavio sam je sa bolom i zaljenjem. Kada sam bio mlad voleo sam da radim, voleo sam konje i ovce... Konje i ovce koje je Cahu imao, bili su posvuda po pijacama... Voleo sam konje i umirao sam za njima. Isao sam u dolini po seno, smrt me je cekala na putu.
...bio je zvonar, pozivao je zvonom selo i delio dobre i lose vesti. Zvao se Stan Jon, bio je elekrticar i radio je na dizalici...Ovde pocivam, kratak mi je bio zivot kao jutarnja rosa. Majka mi se radovala 16 godina i onda se rastuzila i ostala bez pomoci.
Voleo sam zivot sa svojim prijateljem sam cesto sedeo. Uz pricu i casu pica sedeli smo i cekali da vreme prodje, cekajuci da ispratimo jos jednog pokojnika.
Ovde pocivam, moje ime je Stan George. Imao sam tuzan zivot, kada bi se sneg otopio isao bih na njivu i okopavao kukuruz, a onda jednog dana na njivi Sveti Ilija je pusto svoju munju na mene. Moj otac je ostao da tuguje zamnom i majka koja me nikada nece zaboraviti. Napustio sam ovaj svet sa 19 godina.
Na svadbama sam igrala i podvriskivala, i zabavljala ljude jer sam volela da delim radost sa prijateljima. Svi su znali moj glas na veseljima. Moji dragi seljaci i braco, ako sam sta lose ucinila molim vas da mi oprostite. Kada sam isla na putu od kuce smrt me je sacekala na ulici. 59. godina
Ovde gledas mene veselog, jer sam voleo svet i svet je bio dobar prema meni. Voleo sam sa svojom bracom da pevam, i ja bih igrao i uveseljavali smo ljude. Kada je doslo vreme da se ozenim, video sam da smrt uzima moj zivot. Vi moji roditelji, morate voleti i tesiti moju bracu da oni ne budu tuzni. Ostavljam vas u miru i necu vas zaboraviti u ovom zivotu.
Vatra te izgorela ti taksisto koji si dosao iz Sibiu! Od tolike velike zemlje Rumunije od je nasao da se zaustavi bas pred mojom kucom i da me pregazi. Sad su moji roditelji tuzni. Ne postoji nista teze nego kad otac izgubi sina, i ne postoji veca ljutnja nego kad otac izgubi cerku. Dok god budu moji roditelji zivi plakace za mnom i za njih je citav svet srusen od kad je njihova cerka umrla sa tri godine.
Ovo je nadgrobni spomenik Joana Patrasa tvorca Veselog groblja. Bio je veliki saljivdzija i cesto je sedeo u seoskoj kafani i druzio se sa svima, ali je ipak na svom spomeniku napisao da je ceo njegov zivot bio samo tuzna prica...
Moje ime je Stelika Tauder. Ja sam u zivotu drao ovce i surio svinje, bavio se mesom i pravio kobasice, odgajao decu kod kuce sve do njihove zenidbe.Moja deca su slusala mene i dobre ljude u selu. Moja ljubav, zena moja me je rano napustila. Sad sam pod zemljom, a tebi zelim svako dobro i ne zaboravi me. Ziveo sam 79 godina.
U zivotu sam prela vunu i plela dzempere, i to sam prodavala na trgu a sa novcem sam povecavala imetak, jer sam imala sa cobanom sina. Umrla sam u miru jer je bio neko ko se brinuo o meni. Ostavila sam svoj zivot u 89. godini.
Na ovom svetu su me zvali Korompelu. Mnogo sam stekao u zivotu i sve sam ostavio na ovom svetu. Ljudi, morate ovde zastati i procitati sta mi se dogodilo. Moj auto se prevrnuo i zemlja me prekrila i sad je grob moje mesto. Umro sam u Barseloni i mozda ce se sada odmoriti jer sam ostavio svoj zivot u 45. godini.
Ja detinstvo nisam imala. Bilo je prekratko i nije mi dalo da zivim i nije dalo mojim roditeljima da se raduju meni. Bilo je neizbezno da odem i da ostavim moje sestre. Drage sestre koliko god zivite morate voditi brigu u mom grobu i donositi mi cvece. Ne zaboravite da ste imali dobru sestru i ne mozemo biti zajedno jer moram umreti. nedostajacu vam.
Mi smo dva brata bogatih roditelja i bili smo mladi kada smo otisli pod zemlju. Holdis Djordje i Ilije. Ovde pocivamo od sveta, a na svetu smo pevali i igrali Horit (kolo), to me je cinilo srecnim i iako sam bio srecan smrt me je uzela mladog.
Ja sam Pop Djordje. Ja ne pocivam ovde moj grob je u Gerla kod Kluza. Ako ides tamo, naci ces. Isao sam sumskim stazama skupljajuci hranu za mlade konje, misleci da radim nesto dobro. Ali pogledaj sta se dogodilo, za kaznu sam umro tamo i nisam se vratio kuci. Ko me zeli znati, nek pogleda sliku. Ko zeli da veruje, moze me pogledati i videti...Umro 1953 ziveo 67 godina. Laka mu zemlja. "Bog ti dao dobro, jer si me pomenuo."
U svom zivotu sam bila kuvarica za radnike i svi su jeli sa uzivanjem.
Ovde opciva Stan Anuca, (zena) Petra Jovanovog. 1958.
Ovde pocivam, ja sam Stecka Anuca. U svom zivotu na ovom svetu sam slavila Boga, u crkvu sam isla i u crkvenom horu sam pevala Pricesnele (crkvene pesme) kad je bila sluzba. Drage moje sestricine zelim vam sve dobro, zato sto me ne zaboravljate i sto ste stavile krst na mom grobu, gde sam na mestu sa svim ljudima. Ostavila sam svoj zivot u 61. godini 1935-1996.
