Thomas Bernhard

Kuca Thomasa Bernharda u mestu Ohlsdorf, Austria.

Tomas Bernhard sa svojim biciklom iz 1930. godine kojeg je nasledio od ocuha. Fotografisao ga je njegov prijatelj, trgovac nekretninama Karl Ignaz Hennetmair kod koga je Tomas nasao i kupio kucu u Ohlsdorfu. Kuca je prakticno bila ruina i njeno renoviranje je dugo trajalo, a kada je bio zavrsen pod u stali Tomas je uzeo svoj bicikl i okrenuo par krugova.

Bernhardova soba za goste

Austrijanci su sujeverni manje od nas, a vise nego sto bi mi pretpostavili. Tako postoji jedan obicaj da domacin u gostinskoj sobi iznad kreveta kaci lepe slike, kako bi njegovi gosti imali lepe snove i ugodan boravak. Tomas Bernhard je u sobi za goste iznad kreveta okacio slike vestica, monstruma i kanibala, kako bi njegovi gosti imali nocne more i sto pre otisli.  Zasigurno je da u toj sobi nikada niko nije prespavao, jer i njegovi malobrojni prijatelji koji su ga posecivali prvi put su je videli tek nakon njegove smrti, a za vreme poseta bili su smesteni u odvojenom delu kuce, jednom zasebnom  stanovanju, koje je ranije bilo namenjeno za starce u domacinstvu. 

Poznata je i anegdota kada je primio jednog novinara u svom dvoristu (obicno ih nije pustao kroz kapiju, vec ih je vodao unaokolo u setnju) i postavio ga na klupi pod vrelim suncem. Tokom intervijua mu je otvoreno rekao: "Ja Vas necu posluziti picem. Iako vidim da Vam je vruce i da ste zedni necu Vam doneti ni casu vode. Tako cete brze zavrsiti ovaj interviju i otici."

Gde skupljate vasa zapazanja?

- Uvek tamo kuda se krecem.

Na primer?

- Sada zapazam da Vi sedite preko puta mene.

Sta proizilazi iz toga?

- Da se Vi smejete. Zar ne? I meni nije neprijatno, do jednog odredjenog trenutka, zavisno od toga koliko traje.

Zelite li ponekad nekoga ubiti?

- Da. Svakog dana ponekog. U odredjenim okolnostima pozelim da ga odmah ubijem, da momentalno nestane.

A zasto se na kraju nista ne dogadja?

- Zato sto uvek razmisljam o poseldicama koje bi usledile. Ili ludnica ili zatvor. Jos uvek je kazna 15 godina ako nekoga ubijes, i protiv toga se ne moze. Ako bih nekoga ubio u vremenu od 6-7 sekundi, ako bih bio toliko snazan, onda bih morao na 15 godina u Garsten ili Suben (zatvori u Austriji). 

(Tomas Bernhard zvanicno nije nikada nikog ubio, ni u stvarnosti, ni u svojim knjigama.)